ORLOVAC (Fruška gora)

koordinate keša: N 45° 09' 32.27" tj. 45° 9.5338

E 19° 41' 59.58" tj. 19° 41.9930

dan potrage: 10.7.2010.

nađen: da

broj pronađenog keša: 10

Ovo je bila jedna od težih, da ne kažem i najteža potera do sada... Ne, mesto keša nije teško naći ako idete pravim putem ALI... da uvek postoji to ALI...

Kada smo lepo krenuli stazom koja vodi do Orlovca naleteli smo na rampu, kućicu i natpis da je zabranjeno slikati, osmatrati... i onda umesto da smo lepo produžili pravo, zaobišli tu kuću i relativno brzo stigli do odredišta mi smo skrenuli levo nekom stazom i išli dole-dole-dole... GPS nije hteo da radi kako treba pa nismo imali predhodno ucrtanu stazu puta već samo strelicu i koliko ima do odredišta... I znači išli smo tako nizbrdo stazicom a onda i šumom makar kako jer je GPS pokazivao pravac... I došli smo do neke strmine, reke koju je nemoguće preći... I onda smo se vratili uzbrdo-uzbrdo-uzbrdo opet to te kućice i opet umesto da idemo pored nje sad smo drugom stazom skrenuli dole i opet išli nizbrdo-uzbrdo čini mi se hiljadu puta bez nekog određenog znanja gde i kako... U međuvremenu je i GPS bio na izdisaju ("bateri aziz") tako da je sve postajalo više noćna mora... I u trenutku kada smo već hteli odustati, mada pomisao da se vraćamo šumom bez bilo kakve staze i da idemo opet gore-dole do besvesti bila mi je totalno luda... Nije meni do mene već naši pilići trebaju to izdržati... Sin je (8) doduše bio oduševljen, rekao da želi svaki dan tako i tona komaraca, lijana, trulih stabala i svega ostalog nije mu predstavljalo nikakav problem a Kći (9) je već bila druga priča... ali, ali...

Elem kada smo već hteli odustati, iako ge GPS poslednjim atomom snage rekao da je cilj na 150 m od nas, MM je krenuo sam u još jednu nizbrdo-uzbrdo varijantu a mi ostali smo posedali makar gde i čekali... Posle par minuta čula se vika da je našao mesto, da je prelepo i da dođemo...

Ja sam iskreno mislila i da nas zeza ali ajde došli smo i zaista, valjda sad još više, bili oduševljeni pogledom...(već je sunce bilo u zalasku)... Mesto je zaista predivno, čarobno ali svima savetujem da lepo idu stazom pored kućice i da brzo i lagano stignu do odredišta.

Onda smo pronašli keš u steni, potpisali se i vala uzeli malu flašicu viskija koja je tu bila i častili sebe već na ivici snaga... Za uzvrat smo stavili jednu bombonicu jer je to jedino što smo imali pri ruci...

Mesto keša je kažem opet zaista prelepo, priroda je fantastična, stene su super i da nije ovog keša nikada nebi otkrili tako lepu lokaciju.

Ono što bih još dodala je da smo tokom cele ove avanture imali vernog pratioca Žuću... Kucu koja nas je spazila odmah na početku puta i išla sa nama kroz celu avanturu... I šta da vam kažem... deca su na kraju plakala i plakala jer Žuća ne može da ide sa nama...

A evo i malo sličica cele stvari...

Znači kod ovog znaka kreće staza